Društvena stratifikacija je koncept koji se koristi u sociologiji i antropologiji da opiše sistem rangiranja i klasifikacije društvenih grupa unutar jedne zajednice ili društva. Ovaj sistem može biti zasnovan na različitim kriterijumima, kao što su ekonomski status, obrazovanje, rasa, etnička pripadnost, pol ili bilo koji drugi faktor koji utiče na društvenu poziciju pojedinaca. Društvena stratifikacija se obično deli na nekoliko slojeva ili klasa, gde je vrh predstavljen privilegovanim grupama, dok su niže klase često suočene s različitim oblicima marginalizacije.
Jedna od najpoznatijih teorija društvene stratifikacije je Marxova teorija klase, koja naglašava ekonomsku osnovu stratifikacije, fokusirajući se na razliku između kapitalista i radnika. S druge strane, Weberova teorija dodaje dimenziju statusa i moći, sugerišući da društvena stratifikacija uključuje više od ekonomskih faktora i obuhvata i kulturne i političke aspekte.
Društvena stratifikacija može imati značajan uticaj na životne mogućnosti pojedinaca, uključujući pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i zaposlenju. Osobe iz viših društvenih slojeva često imaju više resursa i privilegija, što im omogućava bolju kvalitetu života i veće mogućnosti za uspeh. Nasuprot tome, članovi nižih slojeva mogu se suočiti s preprekama koje otežavaju njihov napredak i mobilnost unutar društva.
Razumevanje društvene stratifikacije je ključno za analizu društvenih nejednakosti i nepravdi, kao i za formulaciju politika koje teže smanjenju tih razlika. Ova tema je aktuelna u različitim kontekstima, uključujući rasprave o socijalnoj pravdi, ekonomskim reformama i ljudskim pravima.