Tromboza je zaživotno formiranje krvnog ugruška (tromba) unutar krvnih sudova cirkulacionog sistema, koja za posledicu ima opstrukciju (delimičnu ili potpunu) i poremećaj protoka krvi kroz napadnuti krvni sud. Postoje dva oblika tromboze, venska i arterijska tromboza. Nemački lekar Rudolf Virhov prvi je postavio postulat, da su potrebna tri predisponirajući uslova za formiranje tromba. Ta tri faktora su; oštećenja zida krvnog suda, narušen protok krvi i zgrušavanje krvi. Znaci i simptomi ovog sindroma zavise od vrste, veličine i lokacije tromba, u tkivima i organima.
Zgrušavanje krvi (prelaženje iz čvrstog u tečno stanje) jedna je od fizioloških odlika organizma, kojom se on štiti od patoloških procesa kao što je to slučaj kod krvarenja. Krv se normalno zgrušava (koagulacija) samo izvan krvnih sudova, kada dođe do povređivanja njegovog zida, jer organizam na taj način sprečava gubitak krvi, zaustavljanjem krvarenje. Ceo proces počinje tako što, povrda zida krvnog suda, aktivira brojne faktore (kojih ima 10) koagulaciji u krvnoj plazmi i tkivima. Pod uticajem tih faktora stvara se enzim tromboplastin. On aktivira protrombin, a potom trombin koji pretvara tečni fibrinogen, iz krvne palazme, u polučvrste konce fibrina, koji čine finu mrežicu (poput potke), oko koje se stvara ugrušak, taloženjem ostalih elemanta iz krvi (kalcijuma, krvnih pločica, itd). Tako nastaje čvrsta elastična masa koagulisane krvi (koagulum) koja sanira oštećenje na povređenom krvnom sudi i sprečava dalje krvarenje.
Ukoliko se opisani proces odigra u nepovređenim krvnim sudovima; zbog poremećaja metabolizma krvi, narušenog protoka krvi ili oštećenja endotela krvnog suda, koagulacije krvi može započeti i zaživotno.