Kategorijalni imperativ je centralni moralni princip u filozofiji Immanuela Kanta. Prema njemu, moralne norme bi trebalo da budu univerzalne i bezuslovne, što znači da bi trebalo da se primenjuju na svakoga, bez obzira na pojedinačne interese ili okolnosti. Kantov najpoznatiji oblik kategoričkog imperativa kaže: „Deluj tako da maksima tvog delanja može postati opšti zakon.“ U praksi, to znači da bi osoba trebalo da postupa prema pravilima za koja bi želela da svi drugi postupaju, i da ta pravila budu univerzalno prihvaćena. Na primer, ako se laž smatra nemoralnom, onda bi trebalo izbegavati laganje u svim situacijama, bez izuzetaka. Kategorijalni imperativ se razlikuje od „hipotetičkog imperativa“, koji zavisi od cilja i nema univerzalni karakter. Kantov kategorički imperativ naglašava autonomiju pojedinca i racionalnost kao osnove moralnosti, jer tvrdi da se moralni zakoni ne zasnivaju na spoljnim autoritetima, već na razumnoj i slobodnoj volji.
