Šta je Tercijar?

Tercijar je period koji pripada Kenozoiku, poslednjoj eri Fanerozojskog eona, i traje od 66 miliona do 2,58 miliona godina. Ovaj period je ključan za evoluciju života na Zemlji jer je obeležen rapidnim razvojem modernih biljnih i životinjskih vrsta, kao i početkom postojanja ekosistema sličnih onima koje danas poznajemo. Tercijar se može podeliti na nekoliko perioda: Paleocen, Eocen, Oligocen, Miocen i Pliocen.

Karakteristike Tercijara:

1. Evolucija sisara
   Tercijar je vreme kada su sisari postali dominantni kopneni organizmi, nakon izumiranja dinosaura na kraju Mezozoika. Sisari su se brzo diversifikovali, razvijajući različite grupe, uključujući primate, mesoždere, biljojede, glodare i mnoge druge. Tokom ovog perioda, sisari su se prilagodili različitim ekosistemima, od prašuma do savana, i razvili različite ekološke niše.

2. Pojava i evolucija ptica
   Ptica su, kao i sisari, tokom Tercijara evoluirale i diversifikovale. Tokom ovog perioda, ptice su postale ključni deo ekosistema i razvijale različite vrste prilagođene različitim uslovima. U kasnijim fazama Tercijara, pojavili su se moderni oblici ptica, uključujući predake današnjih vrsta.

3. Razvoj biljnih ekosistema
   Cvetoće biljke (angiosperme) koje su se pojavile u Mezozoiku, postale su dominantne tokom Tercijara. Takođe, pojavile su se mnoge nove vrste drveća i biljaka koje su formirale savremene šumske ekosisteme, kao i travnjake i stepe. Klimatske promene tokom ovog perioda stvorile su povoljne uslove za dalji razvoj biljnih vrsta koje su podržavale raznovrsne životinjske vrste.

4. Početak formiranja modernih kontinenta
   Tercijar je takođe vreme kada su se kontinentni pomaci nastavili. Indija je počela da se sudara sa Azijom, što je dovelo do formiranja Himalaja. Afrički kontinent se pomerao prema Evropi, što je dovelo do formiranja Sredozemnog mora. Ovi geološki procesi imali su dugoročne posledice na ekološke i klimatske uslove.

5. Hladni klimatski periodi i ledena doba
   Prema kraju Tercijara, Zemlja je počela da se hladi, što je dovelo do prvih ledenih doba. To je počelo da menja klimatske uslove, stvorivši preduslove za sledeću epohu — Kvartar — koja je obeležena velikim promenama u životnoj sredini i početkom ekosistema sličnih onima koje danas poznajemo.

6. Pojava predaka ljudi
   Hominidi (prethodnici ljudi) pojavili su se krajem Tercijara. U Miocenu, pre oko 15 miliona godina, pojavili su se prvi primati, dok su u Pliocenu (na kraju Tercijara) počeli da se razvijaju prvi preci modernih ljudi. Ovi rani primati su postavili temelje za evoluciju ljudi, koji će se razvijati u narednim periodima.

Značaj Tercijara:

Tercijar je bio ključan za evoluciju života na Zemlji jer je obeležio pojavu mnogih modernih životinjskih i biljnih vrsta. Razvoj sisara i ptica, kao i diversifikacija biljaka, stvorili su ekosisteme koji liče na one koje danas poznajemo. Geološke promene koje su se dešavale u ovom periodu oblikovale su kontinentne mase, dok je globalna klima postepeno prelazila iz toplijih u hladnije uslove, što je postavilo temelje za ledena doba i ekološke promene koje će oblikovati budući svet.