Pragmatizam (pragma = delo, delovanje, rad, čin i slično) je filozofski pravac koji potencira odnose između teorije i prakse. Ovaj pravac je nastao u Americi krajem 19. veka, a njegovi predstavnici su Džon Djui, Čarls Pirs i Vilijam Džejms.
Pragmatici smatraju da nastavak iskustva, kao i njegova priroda, dolaze kao rezultat ranije preduzete „akcije“ s ciljem da ista postane početna tačka za razmišljanje. Samo iskustvo nastaje uzajmnim procesom transakcije organizma i okoline u kojem se subjekat i predmet nadograđuju.
Pragmatično saznanje se vodi interesima i vrijednostima. Budući da je stvarnost predmeta nemoguće spoznati bez iskustva, istinske tvrdnje je jedino moguće potvrditi kroz ispunjavanje određenih eksperimentalnih uslova.
Pragmatizam izražava veru u modernu tehnologiju i on je izraz industrijske civilizacije savremenog društva. Pragmatizam uči da cilj „filozofiranja“ mora biti praktična korist. Ova ideja se nalazi svuda pa i u religiji i može se lako izraziti ovim temeljnim učenjem:
Bolji je gram iskustva, nego tovar teorija.
Ovaj filozofski pravac smatra da su ideje dobre samo kao plan delovanja i da imaju vrednost prema učinku – prema koristi. Kada se ideje slažu sa stvarnošću pomažu nam da se lakše snalazimo, prilagodimo.
Za pragmatiste, istinita je ona ideja koja je korisna. Kritike pragmatizma su slične kritikama pozitivizma, a one se fokusiraju na jednostavno gledanje ovih pravaca i na zanemarivanje vrednosti teoretskog razmatranja.