Hipoteza (grč. υποθεσις) od podloženo, podmetanje; naslućivanje, pretpostavka o razlozima, uzrocima, silama, zakonima, odnosima koja služi za rešenje problema, za ispunjavanje praznina iskustva, za uspostavljanje veza, za opojmljivanje zakonomernosti; hipotezom se naziva takva objašnjavajuća pretpostavka posebno onda kada joj se priznaje neki verovatnosni sadržaj.
Da bi hipoteza bila naučna hipoteza, naučni metod zahteva da neko može da je testira. Naučnici uglavnom zasnivaju naučne hipoteze na prethodnim zapažanjima koja se ne mogu na zadovoljavajući način objasniti dostupnim naučnim teorijama. Iako se reči „hipoteza” i „teorija” često koriste kao sinonimi, naučna hipoteza nije isto što i naučna teorija.
Radna hipoteza je privremeno prihvaćena hipoteza predložena za dalja istraživanja, u procesu koji počinje obrazovanim nagađanjem ili mišlju.
Načini li se pretpostavka samo kao pokušaj, da bi se rešio neki problem, govori se o radnoj hipotezi; ako se ona ne priznaje kao ispravna, ali se ipak pokazuje kao praktično celishodna za obradu nekog problema, tada se govori o fikciji.
Ukoliko je reč o teorijski nedokazivom, ali za sprovođenje neke zamisli neophodnom naslućivanju, tada je na delu postulat, ili, u slučaju da primenjene pojmove ne zatičemo, nego sami proizvodimo, postavka. Hipoteza treba da se potkrepi (potkrepljivanje, verifikacija).