Esencijalizam je filozofska teorija koja tvrdi da stvari imaju svoju suštinsku prirodu ili „esenciju“, koja definiše njihovu istinsku prirodu i funkciju. Prema esencijalizmu, svaka vrsta entiteta (bilo da je to biće, objekat ili društveni institut) ima skup inherentnih karakteristika koje je čine onim što jeste. Na primer, prema esencijalizmu, ljudska priroda se ne može promeniti, jer postoje univerzalne osobine koje su zajedničke svim ljudima. Esencijalizam je posebno važan u ontologiji, jer pokušava da odgovori na pitanje šta to čini nešto određenim entitetom. U etici, esencijalizam može biti primenjen na ljudsku prirodu, što znači da postoje inherentne moralne vrednosti koje su univerzalne i nepromenljive. U 20. veku, esencijalizam je bio predmet kritike, posebno kroz postmodernizam, koji tvrdi da se identitet i priroda bića formiraju kroz društvene konstrukte i istorijski uslovi.
