Evolucija podrazumeva promenu naslednih osobina populacije kroz generacije. Ove osobine su ekspresija gena koji se tokom razmnožavanja prenose na potomstvo. Mutacije i druge slučajne promene u genima mogu dovesti do pojave novih ili promene već postojećih osobina, imajući za posledicu razlike između ćelija, organizama i generacija.
Nove osobine se u populaciju mogu uneti i protokom gena – na primer, migracijama. Evolucija postoji onda, kada se promeni učestalost starih i novih osobina, bilo prirodnom selekcijom ili genetičkim driftom.
Prirodna selekcija je proces koji opisuje opstajanje tokom generacija naslednih osobina koje se mogu okarakterisati kao „korisne“ za reprodukuju ili samo preživljavanje, a gubitak onih osobina koje se mogu okarakterisati kao „štetne“. Ova promena u učestalosti gena se dešava jer organizmi nosioci „korisnih“ osobina prenose više kopija ovih osobina u sledeću generaciju.
Vrsta je grupa organizama koji mogu stupati u reproduktivne odnose. Međutim, ako je vrsta podeljena u populacije između kojih postoji reproduktivna izolacija, mutacije i genetički drift, zajedno sa različitim sredinskim selekcionim pritiscima, rezultuju u akumuliranju razlika u ovim populacijama.
Tokom niza generacija, ovo povećavanje razlika dovodi do stvaranja novih vrsta – specijacije. Sličnosti između organizama upućuju na zajedničko poreklo svih vrsta postepenim procesom specijacije.