Sofisti su bili filozofi i učitelji u staroj Grčkoj koji su se specijalizovali za obrazovanje mladih ljudi, naročito u veštinama govorništva, logici i etici. Iako su doprinosili razvoju filozofije, sofisti su bili kritikovani od strane drugih filozofa, naročito Sokrata, Platona i Aristotela, zbog njihovih relativističkih stavova. Sofisti su verovali da su moralni i etički principi relativni, tj. da se vrednosti i istine mogu promeniti u zavisnosti od konteksta i društvenih normi. Takođe, smatrali su da je znanje relativno i da je “istina” samo stvar pregovora i konsenzusa. Sofisti su se bavili učenjem retorike i argumentacije, što im je omogućilo da postanu uticajni, ali i kontroverzni, jer su često koristili svoju veštinu u govorništvu za postizanje političkih i ličnih ciljeva. Kritikovani su zbog toga što su stvorili atmosferu u kojoj je bila važnija veština ubedljivog govora nego traženje objektivnih istina.
