Teorija znanja, ili epistemologija, bavi se pitanjima o prirodi, poreklu, opsegu i granicama ljudskog znanja. Glavna pitanja koja se postavljaju u epistemologiji uključuju: Šta znači znati nešto? Kako stičemo znanje? Da li je moguće da znamo bilo šta sa sigurnošću? Da li je naše znanje istinito i kako možemo razlikovati istinu od laži? Filozofi su tokom istorije razvijali različite teorije o znanju. Na primer, Platon je smatrao da je znanje „pravo verovanje zasnovano na opravdanju“, dok je Descartes tvrdio da jedino mišljenje i svesnost (poznato kao „Cogito, ergo sum“) pružaju osnov za sigurno znanje. Empiristi poput Johna Locke-a i Davida Hume-a smatrali su da je sve znanje izvedeno iz iskustva, dok su racionalisti tvrdili da se znanje može doći kroz razmišljanje i logiku, nezavisno od iskustva. U savremenoj epistemologiji, koncept “društvenog znanja” i “epistemološke pravde” postao je važan za analizu uloge društvenih institucija i medija u oblikovanju onoga što smatramo znanjem.
