Simbolički interakcionizam je teorijski pristup u sociologiji i društvenoj psihologiji koji se fokusira na to kako ljudi kreiraju značenja i identitete kroz društvene interakcije. Ova teorija se temelji na pretpostavci da je ljudsko ponašanje oblikovano simbolima i značenjima koja se dodeljuju tim simbolima u procesu međuljudskih odnosa. Ključni koncepti simboličkog interakcionizma uključuju važnost jezika, komunikacije i interakcije u oblikovanju društvenih stvarnosti.
Jedan od glavnih teoretičara simboličkog interakcionizma, George Herbert Mead, naglašava kako se identitet pojedinca razvija kroz socijalne interakcije. Prema Meadu, ljudi uče o sebi i svetu oko sebe kroz komunikaciju s drugima, a ta interakcija pomaže im da formiraju sopstvene identitete i perspektive. Na primer, kada ljudi koriste određene simbole ili reči u interakciji s drugima, oni im daju značenje koje se može razlikovati od osobe do osobe, zavisno od konteksta.
Simbolički interakcionizam takođe istražuje kako se društvene norme i vrednosti prenose kroz interakcije. Ova teorija smatra da se društvo ne sastoji samo od struktura, već i od dinamičnih odnosa između pojedinaca. Ljudi koriste simbole da bi izražavali svoja osećanja, stavove i identitete, a ti simboli postaju deo šire društvene stvarnosti.
Ovaj pristup omogućava dublje razumevanje kako se društveni identiteti i značenja formiraju i menjaju kroz vreme. Na primer, simbolički interakcionizam može pomoći u razumevanju kako se određene grupe ljudi bore za priznavanje svojih identiteta i kako se njihova simbolika može koristiti za izazivanje promena u društvenim normama. Na taj način, simbolički interakcionizam pruža vredne uvide u kompleksne procese oblikovanja identiteta i društvenih odnosa.