Postulat (Postulat), lat. “zahtevano”, misaoni zahtev (grč. αίτημα), isprva u grč. matematici zahtev za izvođenjem određenih osnovnih konstrukcija pomoću kojih se proizvode neki predmet i njegov pojam; tako npr. prvi postulat u Elementima Euklida: zahteva se da se od jedne proizvoljne tačke do neke druge proizvoljne tačke povuče prava linija. Ovim nastaje dvema tačkama ograničena duž i istovremeno njom definljiv pojam.
Od ovog matematičkog pojma postulata polazi u Kritici čistog uma Imanuel Kant pri postavljanju svojih postulata empirijskog mišljenja ili načela modalnosti:
- 1. Ono što se slaže s formalnim uslovima iskustva (prema opažaju i pojmovima) moguće je.
- 2. Ono što je međuzavisno s materijalnim uslovima iskustva (osetom) stvarno je.
- 3. Ono čija je veza sa stvarnim određena prema opštim uslovima iskustva jeste (postoji) nužno.”
U ovom smislu I. Kant naziva postulatima pretpostavku besmrtnosti, slobode i smatranje istinitim postojanja Boga. U svakodnevnojezičkoj upotrebi, takođe pretpostavka, hipoteza, podmetanje; u teoriji verovatnoće se pod postulatima podrazumevaju, osim toga, i nelogički ili u logičkim simbolima neizraženi jednostavni izrazi nekog aksiomatskog sistema (aksioma), u ovom smislu takođe dodatna pretpostavka.
Uz to: postulisati, zahtevati, postaviti kao postulat.
U matematici, postulat je isto što i aksiom, tj. aksioma. Euklid u svojim “Elementima” razlikuje postulat od aksiome, ali ne navodi njihovu logičku razliku, pa nije jasno na osnovu kakvog kriterijuma on ubraja neke stavove u postulate, a druge u aksiome, sem prostog grčkog značenja reči zahtevam (postulat) odnosno tražim (aksiom).