Održivi razvoj podrazumeva razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Koncept održivog razvoja predstavlja novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja.
Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini.
Aktuelnosti samog pojma doprinosi ugroženost životne sredine, koja se ogleda u ekološkim izazovima i problemima kao što su: globalno zagrevanje, smanjivanje ozonskog omotača, „efekat staklene bašte“, nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava kiselih kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta.
Koncept održivog razvoja bio je i ostaje podložan kritici, uključujući i pitanje šta treba održati u održivom razvoju. Tvrdi se da ne postoji održivo korišćenje neobnovljivog resursa, jer će svaka pozitivna stopa eksploatacije na kraju dovesti do iscrpljivanja zemaljskih konačnih zaliha ta perspektiva čini industrijsku revoluciju u celini neodrživom. Takođe se tvrdi da je značenje koncepta oportunistički razvučeno od „upravljanja konzervacijom” do „ekonomskog razvoja”, i da Brundtlandov izveštaj nije promovisao ništa osim poslovanja kao uobičajene strategije za svetski razvoj, sa dvosmislenim i nebitnim konceptom priloženim kao sloganom za odnose s javnošću.