Neuronauka je široka biološka oblast koja se bavi naučnim istraživanjima nervnog sistema. Predmet istraživanja neuronauka su struktura, funkcije, genetika i evolucija, razviće, biohemija, fiziologija, farmakologija i patologija nervnog sistema.
Tradicionalno, neuronauke se svrstavaju u biologiju. Skorašnja presijecanja interesovanja mnogih naučnih oblasti i disciplina, uključujući kognitivnu i neuropsihologiju, informatiku, statistiku i fiziku, dovela su do širenja zadataka neuronauka. Tako one danas uključuju svako naučno i sistematsko, eksperimentalno i teorijsko istraživanje nervnog sistema. Metodologije koje koriste neuronaučnici obuhvataju analizu biohemijskih procesa i genetičke analize dinamike individualnih nervnih ćelija i njihovih molekulskih sastojaka, do vizuelnog predstavljanja perceptualnih i motornih procesa u mozgu.
Neuronauke čini veliki broj disciplina koje su od značaja za izučavanje fenomena ponašanja. To su:
- neuroanatomija – izučava strukturu nervnog sistema;
- neurofiziologija – proučava funkcije nervnog sistema;
- neurohemija – izučava hemijske osnove nervne aktivnosti;
- neuroendokrinologija – izučava interakciju nervnog i endokrinog sistema;
- neuropatologija – bavi se poremećajima nervnog sistema;
- neurofarmakologija – izučava učinak lekova odnosno farmakološki aktivnih supstanci na funkcionisanje nervnog sistema;
- bihevioralna neuronauka – izučava celokupno ponašanje jedinke;
- kognitivna neuronauka – proučava aktivnost moždanih struktura prilikom odigravanja mentalnih procesa.
Analiza i studija mozga je od velike važnosti za razumijevanje i shvatanje načina na koje percipiramo i obavljamo interakcije sa okolinom i posebno, na koje se sve načine ljudsko iskustvo i ljudska biologija međusobno uslovljavaju.