Logika (gr. λογική logiké – slovesno, vezano za reči i njihovu razumnu upotrebu) je nauka o principima i pravilima ispravnog mišljenja. To je grana filozofije koja izučava metode mišljenja i ispitivanja; unutrašnje i spoljno posmatranje, dedukciju i indukciju, obrazovanje hipoteza i eksperiment, analizu i sintezu.
Ona je „logija“ ili metoda svake nauke. Definiše se kao nauka zato što se proces pravilnog mišljenja može svesti na zakone koje može naučiti svaki čovek; ona je veština zato što vežbanjem čovek stiče sigurnost u svoje mišljenje.
Ljudsko mišljenje sadrži sve što čovek misli i taj sadržaj je izuzetno raznovrstan. Mišljenje zahvata beskonačni univerzum fenomena i procesa, uključujući i sam proces mišljenja. Forme mišljenja, odnosno način ispoljavanja mišljenja, ujedno su i osnovni elementi ili glavne kategorije logike: pojam , sud i zaključak.
Logika je, po svom sadržaju, sistematsko proučavanje tvrdnji (sudova, argumenata) i njihovih veza sa zaključkom. Logički ispravna tvrdnja je ona kod koje postoji logička osnova koja povezuje pretpostavku sa zaključkom i potvrđuje je.
Osim osnovnih, naučna logika koristi se i drugim pojmovima, između ostalih, to su: definicija, specifikacija, naučna činjenica, naučni problem, naučno otkriće, distinkcija (razlika), deskripcija (opis), eksplanacija (obrazloženje), predviđanje, dokaz, opovrgavanje, problem, hipoteza (pretpostavka), teorija, zakon (pravilo), verifikacija (potvrda). Jasno je da se mnogi od ovih pojmova koriste i u drugim naukama.
U okviru logike primenjuju se različite metodologije rezonovanja: dedukcija, koja se od vremena klasične logike smatrala kao jedina validna metoda, indukcija, koja je i dalje predmet kritika[4] i abdukcija (latinski: abductio – odvođenje).