Šta je Kenozoik?

Kenozoik je treća i poslednja era u okviru Fanerozojskog eona, koja traje od 66 miliona godina do danas. Kenozoik je era koja obuhvata razvoj modernih ekosistema, pojavu i evoluciju savremenih životinja i biljaka, uključujući ljude, kao i značajne geološke i klimatske promene. Zbog toga je često nazivan “era sisara” ili “era ljudi”, jer su sisari i ptice postali dominantni organizmi na kopnu, dok je ljudski rod evoluirao i stvorio moderne civilizacije.

Karakteristike Kenozoika:

1. Evolucija sisara i ptica
   Kenozoik je poznat po tome što je to vreme kada su sisari postali dominantna grupa na kopnu, nakon što su dinosauri izumrli na kraju Mezozoika. U prvom delu Kenozoika (poznatom kao Paleocen), sisari su se brzo evoluirali i počeli da zauzimaju različite ekološke niše, razvijajući mnoge grupe koje poznajemo danas, kao što su primati, mesožderi, biljojedi i drugi. Pored toga, ptice su se razvijale i diversifikovale, postajući ključni deo ekosistema.

2. Pojava i evolucija ljudi
   Kenozoik je takođe period kada se pojavio ljudski rod. Hominidi (grupa koja uključuje ljude i njihove pretke) pojavili su se pre oko 7 miliona godina, dok su prvi Homo sapiensi (moderni ljudi) evoluirali pre oko 200.000 godina. Kroz Kenozoik, ljudi su prošli kroz ključne faze evolucije, razvijajući alatke, kontrolu vatre, umetnost, jezik i društvene strukture. Razvoj ljudske civilizacije, tehnologije i kulture oblikovao je svet u poslednjim milionima godina.

3. Pojava modernih biljaka i ekosistema
   Tokom Kenozoika, biljke su se takođe razvijale i diversifikovale, čineći savremene ekosisteme. Prvo su se razvile cvetoće biljke (angiosperme), koje su dominirale većinom ekosistema. Savremeni šumski, travnati i pustinjski ekosistemi, kao i koralni grebeni, postavili su temelje za današnji biljni i životinjski svet.

4. Geološke promene i oblikovanje kontinenta
   U Kenozoiku, kontinentni pokreti su nastavili da oblikuju planetu. Afrički kontinent je počeo da se pomera prema Evropi, što je dovelo do formiranja Sredozemnog mora. Takođe, tokom ovog perioda, Himalaji i Ande su se formirali kao posledica sudara tektonskih ploča. Ovi geološki procesi i promena u položaju kopnenih masa imali su značajan uticaj na klimu i ekologiju.

5. Promene u klimi
   Kenozoik je vreme koje je obeleženo velikim klimatskim promenama. Na početku Kenozoika, Zemlja je bila uglavnom toplija i vlažnija, dok se tokom vremena klimat počeo da se menja prema hladnijim uslovima. To je dovelo do formiranja ledničkih pokrivača u Kvartarnoj epohi (poslednja faza Kenozoika), što je imalo veliki uticaj na vrste i ekosisteme. Takođe, u ovoj eri su se dešavali periodi ledenih doba (glacijacije), a zatim i topliji periodi između njih.

6. Masovna izumiranja i razvoj novih vrsta
   U Kenozoiku se nisu desili veliki masovni događaji izumiranja poput onih na kraju Mezozoika, ali je bilo nekoliko značajnih promena u vrstama. Na primer, izumiranje megafaune (velikih sisara) na kraju Pleistocena (oko 10.000 godina pre sadašnjeg vremena) uklonilo je mnoge velike životinje poput mamuta i sabljastih mačaka, što je otvorilo prostor za nove vrste i ekosisteme.

Značaj Kenozoika:

Kenozoik je ključan period za razvoj života kakvog danas poznajemo. To je vreme kada su sisari postali dominantni organizmi na kopnu, a ptice i ribe su evoluirale u različite oblike. Ovaj period takođe obuhvata uspon ljudske civilizacije, od najranijih predaka do savremenih ljudi. Geološke promene koje su se desile tokom Kenozoika postavile su temelje za današnju geografiju i ekosisteme. Klimatske promene, uključujući ledena doba, oblikovale su biološku raznovrsnost i uticale na evoluciju.