Šta je Argumentum ad hominem?
Argumentum ad hominem je logička greška u kojoj se napada osoba koja iznosi neki argument umesto samog argumenta. Umesto da se bavi sadržajem stavova, napada se karakter, motivacija ili druge osobine te osobe. Ova greška se koristi kako bi se diskreditovala osoba i njen stav, često bez utemeljenja na racionalnom razmatranju samog pitanja. Na primer, […]
Šta je Apel autoriteta?
Apel autoriteta je logička greška u argumentaciji koja se javlja kada neko koristi autoritet (ili osobu koja se smatra autoritetom) kao osnovu za podršku svom stavu, bez dodatnog razmatranja validnosti samog argumenta. Ovaj tip argumentacije smatra se pogrešnim jer autoritet, iako stručan u određenoj oblasti, ne garantuje uvek ispravnost njegovih stavova u svim situacijama. Na […]
Šta je Teorija znanja?
Teorija znanja, ili epistemologija, bavi se pitanjima o prirodi, poreklu, opsegu i granicama ljudskog znanja. Glavna pitanja koja se postavljaju u epistemologiji uključuju: Šta znači znati nešto? Kako stičemo znanje? Da li je moguće da znamo bilo šta sa sigurnošću? Da li je naše znanje istinito i kako možemo razlikovati istinu od laži? Filozofi su […]
Šta je Pravednost?
Pravednost je etički i politički princip koji se odnosi na davanje svakom njegovog dela i postupanje sa drugima na pravičan način, u skladu sa zakonom, pravilima i moralnim normama. U filozofiji, pravednost je tema koja se često razmatra u vezi sa teorijama prava i političkim teorijama. Platonska i aristotelovska razmatranja pravednosti fokusiraju se na to […]
Šta je Filozofija prava?
Filozofija prava je grana filozofije koja se bavi pitanjima prava, pravde i političke vlasti. U okviru filozofije prava razmatraju se priroda zakona, moralna osnova prava, kao i odnos između prava i etike. Filozofi kao što su Plato, Aristotel, Thomas Hobbes, John Locke i Immanuel Kant bavili su se pitanjem šta čini pravedno društvo i kakvi […]
Šta su Kategorije?
Kategorije su osnovne jedinice mišljenja u filozofiji koje se koriste za razumevanje sveta i klasiifikaciju iskustava. Aristotel je u svojoj filozofiji uveo kategorije kao osnovne oblike u kojima se mogu razmatrati stvari i pojmovi. On ih je podelio u deset klasičnih kategorija, uključujući “biće”, “količinu”, “kvalitet”, “odnos”, “mesto”, “vreme”, “poziciju”, “stanje”, “akciju” i “pasivnost”. Ove […]
Šta su Sofisti?
Sofisti su bili filozofi i učitelji u staroj Grčkoj koji su se specijalizovali za obrazovanje mladih ljudi, naročito u veštinama govorništva, logici i etici. Iako su doprinosili razvoju filozofije, sofisti su bili kritikovani od strane drugih filozofa, naročito Sokrata, Platona i Aristotela, zbog njihovih relativističkih stavova. Sofisti su verovali da su moralni i etički principi […]
Šta je Dijalektička metoda?
Dijalektička metoda je filozofska metoda koja se bazira na procesu razvoja i kontradikcija u mišljenju, govoru i prirodi. Najpoznatiji predstavnici dijalektike su Heraklit i GWF Hegel. Heraklit je verovao da je suštinska karakteristika sveta promena i suprotnosti, dok je Hegel razvijao dijalektičku metodu kao proces u kojem se kontradikcije unutar ideja i realnosti razrešavaju kroz […]
Šta je Slobodna volja?
Slobodna volja je filozofski pojam koji se odnosi na sposobnost pojedinca da donosi odluke koje nisu unapred određene spoljnim ili unutrašnjim uzrocima, poput determinističkih zakona prirode ili društvenih pritisaka. Pitanje slobodne volje povezano je sa problemom moralne odgovornosti – ako smo zaista slobodni da odlučujemo, onda možemo biti odgovorni za svoja dela. Tokom istorije, filozofi […]
Šta je Svest?
Svest je filozofski i psihološki pojam koji se odnosi na sposobnost bića da bude svesno svojih misli, osećanja, iskustava i okoline. Svest je centralno pitanje u filozofiji uma i bavi se pitanjem kako se mentalni procesi i fizičko stanje povezani sa mozgom mogu prevesti u subjektivno iskustvo. Filozofi kao što su René Descartes, David Chalmers […]
Šta je Determinizam?
Determinizam je filozofska pozicija koja tvrdi da je svaki događaj ili stanje stvari u svetu, uključujući ljudske akcije, rezultat prethodnih uzroka, koji su povezani zakonima prirode. Prema determinizmu, ako bismo znali sve prethodne uzroke i okolnosti, mogli bismo predvideti buduće događaje, jer su svi naši postupci, misli i odluke neizbežno povezani sa prethodnim stanjima. Determinizam […]
Šta je Utilitarizam?
Utilitarizam je etička teorija koja tvrdi da je moralno ispravno ono što stvara najveću količinu sreće ili blagostanja za najveći broj ljudi. Ova filozofija je zasnovana na ideji da bi moralne odluke trebalo da se zasnivaju na posmatranju njihovih posledica, odnosno na principu “najveće sreće”. Najpoznatiji predstavnici utilitarizma su Jeremy Bentham i John Stuart Mill. […]