Robotika je interdisciplinarna grana inženjerstva i nauke koja obuhvata mašinstvo, elektroniku, informaciono inženjerstvo, računarstvo, i druge. Robotika se bavi dizajnom, konstrukcijom, operacijom, i upotrebom robota, kao i računarskih sistema za njihovu kontrolu, senzorsku povratnu spregu, i obradu informacija. Termin robotike je prvi uveo Isak Asimov, u svojoj kratkoj priči Runaround objavljenoj u martu 1942. godine.
Ove tehnologije su korištene za razvoj mašina koje mogu da zamene ljude i da repliciraju ljudske akcije. Roboti se mogu koristiti u mnogim situacijama i za mnoge svrhe. U današnje vreme se mnogi koriste u opasnim okruženjima (uključujući otkrivanje i deaktiviranje bombi), proizvodnim procesima ili tamo gde ljudi ne mogu da prežive (npr. u svemiru, pod vodom, na visokim temperaturama, za čišćenje i ograničavanje hazardnih materijala i zračenja).
Roboti mogu da poprime bilo koji oblik, i neki su napravljeni da izgledaju poput ljudi. Smatra se da to pomaže u prihvatanju robota u određenim replikativnim radnjama koje obično obavljaju ljudi. Takvi roboti pokušavaju da replikuju hodanje, podizanje, govor, spoznaju i u osnovi sve što čovek može da uradi. Mnogi današnji roboti su inspirisani prirodom, što doprinosi polju bioinspirisane robotike.
Koncept kreiranja mašina koje mogu autonomno da operišu potiče još iz klasičnih vremena, ali istraživanje funkcionalnosti i potencijalnih upotreba robota nije ostvarilo značajan uspon sve do 20. veka. Tokom čitave istorije, različiti naučnici, pronalazači, inženjeri i tehničari često su pretpostavljali da će roboti jednog dana moći da oponašaju ljudsko ponašanje i da izvršavaju zadatke na ljudski način. U današnje vreme, robotika je brzo rastuće polje, pospešeno mnogobrojnim tehnološkim naprecima u nizu drugih oblasti. Istraživanje, projektovanje i izgradnja novih robota služe raznim praktičnim ciljevima, bilo u domaćinstvu, u komercijalnim ili vojnim primenama.