Reciprocitet se odnosi na koncept uzajamnosti u društvenim interakcijama, gde pojedinci uzvraćaju usluge, resurse ili emocije jedni drugima. Ovaj princip je ključan u izgradnji i održavanju međuljudskih odnosa, kako u svakodnevnim situacijama, tako i u širem kontekstu društvenih i ekonomskih razmena. Reciprocitet može biti očigledan u raznim oblicima, od jednostavnih prijateljskih gestova do složenih ekonomskih transakcija.
U sociološkom smislu, reciprocitet je važan za razumevanje kako se socijalne mreže formiraju i održavaju. Na primer, kada neko pruži pomoć ili podršku drugoj osobi, postoji očekivanje da će ta osoba uzvratiti na neki način, bilo kroz sličnu pomoć ili druge oblike podrške. Ova uzajamna interakcija stvara stabilnost i povjerenje u međusobnim odnosima, što je ključno za društvene veze.
Postoje različite forme reciprociteta, uključujući direktni reciprocitet, gde se očekuje direktna razmena između dvaju pojedinaca, i indirektni reciprocitet, gde se pomoć može pružiti jednom pojedincu koji će je kasnije uzvratiti drugome. Na primer, u zajednicama gde je međuzavisnost visoka, ljudi mogu deliti resurse i usluge bez direktne naknade, oslanjajući se na očekivanje da će se taj trud isplatiti u budućnosti.
Reciprocitet takođe igra ključnu ulogu u ekonomskim teorijama, gde se analizira kako se vrednost razmene stvara i održava kroz uzajamne odnose. U sociologiji, razumevanje reciprociteta može pomoći u analizi društvenih interakcija, normi i vrednosti, a takođe može pružiti uvid u mehanizme koji vode ka održavanju kohezivnih zajednica i društava.