Giht je naziv za skup bolesti koje karakteriše povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi, napadima naglo nastale upale (obično jednog) zgloba, naslagama kristala mokraćne kiseline u blizini zglobova i naslagama kristala mokraćne kiseline u bubregu.
Ovo reumatsko oboljenje najčešće napada zglobove, a u nešto manjem obimu i zglobne ovojnice i mekotkivne strukture oko samog zgloba.
Bolest se češće javlja kod muškaraca u starijoj životnoj dobi.
Kod povećanja mokraćne kiseline u krvi u većem obimu, gde se hiperuricemija (veće količine mokraćne kiseline) kreće od 403 umol/L ili 6,8 mg/dL i naviše, može doći do nakupljanja kristala natrijumovog urata i u vanzglobnim strukturama (okolozglobnim mekim tkivima).
Ova bolest se deli u dve kategorije:
- primarni giht, nastaje kao posledica hiperuratemije nepoznate ili genetske prirode
- sekundarni giht, nastaje zbog hiperuratemije poznate etiologije
Oboljenje se dosta precizno dijagnostikuje:
- Jak akutan bol u zglobu sa elementima upale (otok, crvenilo, temperatura, ispad funkcije) uz ubrzanu sedimentaciju (SE),
- Povišene vrednosti leukocita,
- Snižene funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 80 umol/L, povišene koncentracije mokraćne kiseline u krvi) kao i
- Prisutnost koštanih tofi na RTG snimcima.
- Potvrda bolesti se dobije nakon intraartikularne punkcije i mikroskopski verifikovanih kristala natrijum urata.
Terapijski pristup bolesti kreće se u dva pravca. Lečenje artritisa i lečenje hiperuratemije. Neophodno je što ranije započeti tretman artritisa, zbog zapaljenskog procesa u zglobovima, i u slučaju pravovremene terapije bolest se brzo smiruje.