Naziv depresija potiče od latinske reči deprimere, što u prevodu znači potisnuti, pritisnuti dole ili udubiti.
Depresija je stanje niskog raspoloženja i averzije prema aktivnostima što može dovesti do negativnih efekata na misli, ponašanje, emocije, pogled na svet, te telesno stanje osobe.
Depresivne osobe se mogu osećati tužno, anksiozno, prazno, bez nade, zabrinuto, bespomoćno, bezvredno, iritabilno, povređeno ili nemirno. Mogu izgubiti interes za aktivnosti koje su im nekada bile ugodne; doživeti gubitak apetita ili prejedanje; imati poteškoća sa koncentracijom, prisećanjem detalja ili donošenjem odluka. Može doći do razmišljanja o samoubistvu ili pokušaja samoubistva. Nesanica, preterano spavanje, izmorenost, gubitak energije, bolovi ili problemi sa probavom koji su otporni na tretman mogu biti prisutni.
Tri osnovna simptoma depresije:
- depresivno raspoloženje
- gubitak interesovanja i zadovoljstva
- povećanje zamora (smanjenje energije)
Veliki doprinos savremenom razumevanju depesivnog poremećaja psihijatrija duguje švajcarskom psihijatru Adolfu Majeru (1866–1950), koji je uveo koncept psihobiologije i ukazao na činjenicu da u nastanku depresije učestvuju psihološki i biološki faktori .
Savremeno tumačenje etiopatogeneze govori da u nastanku poremećaja sadejstvuju genetski, psihosocijalni i neurobiohemijski faktori.
Treba imati na umu da depresivno raspoloženje nije nužno psihijatrijski poremećaj. To je normalna reakcija na određene životne događaje, simptom određenih medicinskih stanja, te nuspojava određenih tretmana.
Depresivno raspoloženje je takođe primarna odlika određenih psihijatrijskih sindroma kao što je klinička depresija.