Depozit ili učešće je oblik plaćanja koja se koristi u kontekstu kupovine skupih predmeta kao što su automobil ili kuća, pri čemu je u pitanju unapred dat inicijalni deo od ukupnog dospelog iznosa i uglavnom se daje u gotovini u trenutku završetka transakcije. Zatim se zahteva kredit ili iznos u gotovini da se izvrši isplata ukupnog iznosa.
Glavna svrha depozita jeste da osigura da institucija za kreditiranje ima dovoljno kapitala za stvaranje kreditnog novca u sistemu delimičnih rezervi, kao i da povrati deo duga u slučaju da zajmoprimac ne izmiri obaveze. U nekretninama, depozit se koristi kao zalog sa ciljem da osigura zajmodavca u slučaju da zajmoprimac ne isplati dug. U slučaju da zajmoprimac ne otplati kredit, zajmodavac je zakonski ovlašćen da proda imovinu i zadrži deo prihoda koji je dovoljan da pokrije preostali iznos kredita, uključujući naknade i kamatu. Depozit u ovom slučaju smanjuje rizik zajmodavca na nivo ispod vrednosti zaloga, čineći verovatnije da će zajmodavac povratiti pun iznos u slučaju neizvršenja obaveza.
Iznos depozita određuje u kojoj meri je dužnik zaštićen od različitih faktora koji mogu smanjiti vrednost zaloga, kao i gubitak profita između vremena poslednje isplate i eventualne prodaje zaloga.
Osim toga, uz plaćanje učešća pokazuje se da je dužnik sposoban da podigne određenu količinu novca za dugoročne investicije, što može zahtevati zajmodavac kao dokaz da je zajmoprimac finansijski stabilan i da se ne zadužuje za veći iznos od iznosa koji poseduje.
U slučaju da zajmoprimac nije u mogućnosti da otplati zajam u celini, on/ona gubi iznos depozita.