Apofenija je tendencija da se uoče obrasci ili smisao tamo gde ga zapravo nema. Ovaj fenomen je često povezan sa prepoznavanjem lažnih veza između nepovezanih događaja, što može dovesti do zabluda i iracionalnih verovanja. Termin je prvi put upotrebio nemački psihijatar Klaus Konrad 1958. godine, u kontekstu paranoidne shizofrenije, gde pacijenti često vide „skrivene“ ili „mistične“ značenja u svakodnevnim stvarima. Apofenija se može manifestovati u različitim oblicima, od verovanja u slučajnosti do stvaranja teorija zavere. U širem smislu, apofenija se posmatra i kao prirodna ljudska karakteristika koja proizlazi iz potrebe za pronalaženjem reda i smisla u svetu. Mada ponekad može imati negativne posledice, apofenija takođe može biti kreativna, jer može podstaći ljude da zamišljaju i stvaraju nove ideje i povezivanja.
