Virtuelna privatna mreža ili VPN omogućava korisnicima da razmenjuju podatke vezom koja je emulirana kao direktna veza (point-to-point link – PPP) između klijenta i servera. PPP emulacija dobija se enkapsulacijom podataka zaglavljem koje omogućava rutiranje kroz javnu mrežu do odredišta koje je deo privatne mreže. Podaci su šifrovani i paketi koji su presretnuti u okviru javne ili deljene mreže ne mogu se pročitati bez ključa za dešifrovanje. Infrastruktura javne mreže je nebitna jer korisnik logički vidi samo svoj privatni link, odnosno nalazi se logički u lokalnoj mreži, iako je od drugih korisnika razdvojen javnom mrežom.
U nekim zemljama jeste nezakonito koristiti VPN, tipa u Severnoj Koreji, Kini, Iranu. Međutim, većina ostalih država ne smatra ovo kriminalom. Često se dešava da VPN servise koriste poslovni ljudi kako bi zaštitili svoje poslovno prisustvo na internetu.
Postoje VPN aplikacije koje tvrde da mogu da unaprede surfovanje i ubrzaju vam protok interneta. To je potpuna neistina budući da VPN servus praktično blago usporava internet jer se on prvo konektuje na nekoliko različitih servera pre nego što se konektuje na željeni sajt.