Prozračnost se odnosi na sposobnost materijala ili strukture da omogućavaju prolaz vazduha i vodene pare, što je posebno važno u arhitekturi i građevini. Ovaj koncept je ključan za održavanje zdrave unutrašnje klime i energetsku efikasnost zgrade. Prozračnost utiče na mikroklimu unutar objekta, čime se smanjuje rizik od kondenzacije, razvoja plijesni i drugih problema vezanih za vlagu.
U arhitektonskom dizajnu, prozračnost se može postići korišćenjem materijala koji su propusni za vazduh, kao što su opeka ili drvo. Ovi materijali omogućavaju prirodnu ventilaciju, što smanjuje potrebu za veštačkim sistemima grejanja i hlađenja. Prirodna ventilacija pomaže u održavanju svežeg vazduha unutar zgrade i poboljšava udobnost korisnika.
Osim materijala, dizajn zgrade takođe igra ključnu ulogu u prozračnosti. Otvori, prozori i ventilacione rupe moraju biti pravilno pozicionirani kako bi se omogućila efikasna cirkulacija vazduha. Na primer, u stambenim zgradama, strateški postavljeni prozori mogu omogućiti ulazak prirodnog svetla i svežeg vazduha, dok istovremeno smanjuju potrebu za veštačkim osvetljenjem i hlađenjem.
Pored zdravlja unutrašnjeg prostora, prozračnost ima i ekološke aspekte. Smanjenjem potrebe za veštačkim grejanjem i hlađenjem, zgrade postaju energetski efikasnije, što doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida. U poslednje vreme, prozračnost se sve više povezuje s održivim dizajnom i zelenim zgradama, koje nastoje da minimiziraju svoj uticaj na životnu sredinu.
Međutim, važno je napomenuti da prekomerna prozračnost može dovesti do gubitka toplote i smanjenja energetske efikasnosti, pa je balans između prozračnosti i izolacije od suštinske važnosti u savremenom arhitektonskom dizajnu.