Mitologija (grč. Μυθολογία; priča, predanje, izučavanje ili nauka o predanjima) je sistem međusobno više ili manje povezanih mitova koji se prenose kao predanje (sveta priča) u određenoj zajednici. Najbogatije mitologije javile su se u prvobitnim zajednicama rodovskog društva u doba varvarstva i obuhvataju svet naivne fantazije nastanjen bogovima, herojima i drugim natprirodnim bićima koja se upliću u sudbine ljudi, usmeravajući ih.
Mitologija je ujedno fantastična istorija određene zajednice i prenosi se s pokolenja na pokolenje kao svetinja. Mitologija je takođe nauka koja se bavi sistematskim ispitivanjem, izlaganjem, upoređivanjem i objašnjavanjem mitova, doprinoseći boljem poznavanju ljudskih kultura ili naučno studiranje mitova.
Mitovi su u stvari „svete priče” koje ljudi kazuju kako bi sebi približili mnoge za njih neobjašnjive prirodne fenomene, svoju istoriju, moralne i pravne običaje i slično.
Mit je karakteristika svake kulture. Mnogi izvori mitova su predloženi, od personifikacije prirode ili perfonifikacije prirodnih pojava, do istinitih ili hiperboličnih viđenja istorijskih događaja do objašnjenja postojećih rituala. Kulture kolektivne mitologije pomažu u prenošenju pripadnosti, zajedničkih i religijskih iskustva, modela ponašanja i moralnih i praktičnih lekcija.
Izučavanje mitova je počelo u drevnoj istoriji. Rivalne klase grčkih mitova po Evhemeru, Platonu i Salustijusu su razvijene posredstvom neoplatonista i kasnije su ih oživeli renesansni mitografi. Komparativna mitologija 19. veka je reinterpretirala mit kao primitivnog i neuspešnog suparnika nauke (Tajlor), „bolest jezika“ (Miler), ili pogrešno tumačenje magijskog rituala (Frejzer).
Nedavni pristupi često posmatraju mitove kao manifestacije psiholoških, kulturnih ili društvenih istina, a ne kao netačna istorijska gledišta.