Definicija (lat. definitus – određen, razgovetan, jasan) predstavlja određivanje jednog pojma po njegovim svojstvima da bude jasan i razgovetan; razovetno tumačenje. Kako svaki pojam ima svoj sadržaj i obim to postoje dve logičko-metodološke radnje kojima se ta dva elementa utvrđuju: definicija i deoba /ili divizija/.
Jasnost jednog pojma posledica je saznanja, odnosno utvrđivanja obima jednog pojma. Definicijom se utvrđuje razgovetnost pojma a divizijom jasnost pojma. Pojam je određen kad nam je razgovetan sadržaj, ili bitno svojstvo koje mu pripada a podeljen, /postupkom deobe ili divizije/ kad su nam jasni članovi jedne deobene celine.
Definitio fiat per genus proximum et diferentiam specificam
Definicija se izriče najbližim rodnim pojmom i pojedinačnim razlikama (prema drugim pojmovima koji takođe spadaju pod isti rodni pojam);
Važno je pravilo: definitio ne sit negans – definicija neka ne bude odrična (ne treba određivati šta neki pojam nije nego šta jeste)
Defininicija matematičkog pojma – određivanje (utvrđivanje) smisla, sadržaja matematičkog pojma.
Pri ovome utvrđivanje smisla (suštine) pojma može da se sprovede na razne načine:
- genetički – kad se ukazuje način obrazovanja datog pojma;
- svođenjem datog pojma na pojmove koji su već poznati – najčešće pomoću pojmova vrste i vida, tj. kriterijumom vrste i razlikom u vidu;
aksiomatski – kad se pojam određuje implicitno u aksiomama (na primer, Tačka, Prava, Ravan).