Stanište, životno stanište, biotop ili abiocen, je prostorno ograničena jedinica, koja se odlikuje specifičnim kompleksom ekoloških faktora. U ekologiji, habitat je tip prirodnog okruženja u kome data vrsta organizma živi. Habitat vrste su ona mesta gde vrsta može naći hranu, sklonište, zaštitu i jedinke suprotnog pola za reprodukciju.
Svaki organizam živi u određenom tipu životnog staništa, u jednom jezeru, reci ili pustinji, i tu ga je moguće lako pronaći. Prostor sa različitim oblicima nežive materije i odgovarajućim klimatskim osobinama u kojem živa bića žive naziva se biotop. Biotop-Telo svakog živog bića izgrađeno je od iste one materije koja se nalazi u neživoj prirodi(ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, fosfor i dr). Takođe, i gotovo svi vitalni životni procesi zavise od hemijskih jedinjenja iz spoljašnje sredine (voda, ugljen-dioksid i dr). Zato od nežive materije u biotopu umnogome zavisi kakve će osobine imati i sam ekosistem.
Ekološka niša, međutim podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi neki organizam, već i njegovu funkcionalnu ulogu u životnoj zajednici (npr. vrstu ishrane), kao i položaj koji zauzima u odnosu na ekološke faktore. Ekološka niša govori o ulozi jedne vrste u ekosistemu. Često se govori da neka vrsta zauzima određenu ekološku nišu, što u stvari znači da se ona razlikuje od druge vrste u pogledu npr. načina ishrane, perioda aktivnosti, korišćenja različitih skloništa i dr. Slikovito objašnjeno – pojam životnog staništa jednog organizma možemo shvatiti kao njegovu adresu, a ekološku nišu kao profesiju. Svako životno stanište naseljeno je određenom kombinacijom biljnih i životinjskih vrsta – životnom zajednicom (biocenozom).
Životna zajednica i stanište ne mogu postojati odvojeno, već su povezane u celinu u kojoj je biocenoza biotička, a biotop abiotička komponenta. Životnu zajednicu odlikuje, pre svega, određena struktura koju sačinjavaju odgovarajuće ekološke niše, sastav vrsta i dr.